Još jedno divno blog-prijateljstvo nije više virtuelno!
Stigao Deki iz daleke Arizone! :D

Uploaded with ImageShack.us

Deki, Woodland je tvojim dolaskom zasijala u punom sjaju! Ni zahlađenje joj ne može ništa! ;)
Hvala ti za divan dan! :)*

Negde si ostavio sebe.

Ovo što vidim - nisi ti.

Ni ruke ti ne prepoznajem.

Ni oči.

U tvojima su bile ptice.

Negde si ostavio sebe,

a ja više nemam želju da te tražim...

Stvori me od čežnje,

udahni mi ljubav,

prelij me strašću

i zagrej željom!

Biću ti žica na harfi,

saten na postelji,

biću ti šapat mora

i školjka biserna.

Skini haljinu od mesečine

sa mojih ramena

i... dodirni me...

Još jedna tačka.

Svuda smo se rasuli, ali se sudaramo na fejsu, na nekim igricama, pijemo kafu u stvarnosti.

I čuvamo uspomenu na tebe, Prijatelju dragi!

Danas je dve godine od tvog odlaska. Mnogo je to dana bez tebe! A opet - malo, jer kao da smo pre neki dan čavrljali ovde.

Nedostaješ nam, Mungili...

Neverovatno je kako se u ovoj našoj maloj zemlji nagomilalo toliko mnogo zla, zavisti, nerazumevanja, foliranja, laži, prevara, izdaje, podmetanja... a nadasve gluposti! Šta se to desi, pa čovek počne da ne veruje svojim očima, nego onome što mu se servira iz dobro poznatih političko-medijskih kuhinja?!

Bila sam u sredu u Beogradu na protestu koji je organizovala Unija prosvetnih radnika Srbije. Da još jednom dignem svoj glas protiv decenijskog uništavanja obrazovanja. Da čujem kolege iz drugih krajeva Srbije. Da podržim vođe ovog sindikata, koji ima najbrojnije članstvo, a vlasti ga namerno tretiraju kao "samo jedan od četiri reprezentativna sindikata"! A ima nas više nego u sva tri ostala!!!

 Fotografisala sam nepreglednu kolonu u kojoj je bilo preko 2500 ljudi, tačnije oko 2700. Znam, jer smo se svi potpisivali pred polazak na protest. Šta su objavili mediji? Da nas je bilo nekoliko stotina, da nas je bilo 700, da smo bili "omanja grupa prosvetara" i tako redom. "Čuvena" medijska kuća b92 je prednjačila u neistinama i u omalovažavanju skupa. A svi su kao razlog protesta navodili naš zahtev da nam se povećaju plate! E, tu dolazim do onoga da se ovde namnožilo mnogo gluposti! Naši zahtevi su se odnosili na sasvim druge stvari, razlozi za protest su ono što svako ko ulazi u školu kao đak, roditelj ili samo posetilac, može da vidi. Ali šta vredi što vidi da su škole propale, da su učionice ruinirane, da nema potrebnih učila, da mnoge škole nemaju mokri čvor, tekuću vodu, grejanje, kad mediji kažu drugačije! I onda, eto drvlja i kamenja na nas koji treba da puni energije, duha, radosti na licu, obučavamo mlade da se izbore za svoje mesto pod suncem i da ovu zemlju izbave iz jada u kome se nalazi.

Dve beogradske "gospođe" su stajale blizu zgrade Vlade, dok smo prolazili u organizovanoj koloni jednom stranom ulice (drugom je saobraćaj nesmetano tekao, osim kraćih zastoja na raskrsnicama) i jedna je doslovce rekla ovako: "Svaka budala može da dođe ovde i da nešto protestuje!" Htela sam da se vratim i da je fotografišem, možda bi je neko prepoznao, pa da joj pošaljem "Novogodišnju čestitku", ali sam odustala jer takvima ne vredi ni nacrtati!

Čuh na ovom skupu i nešto što je suština dobrog obrazovanja, ma koliko nauka i tehnologija napredovale. Kad se Filipu Makedonskom rodio sin Aleksandar,  rekao je otprilike ovako: "Srećan sam što mi se rodio sin! Srećan sam što se rodio u slobodnoj zemlji. Ali, posebno sam srećan što učitelj može da mu bude veliki Aristotel!"

I evo, za one koji ne znaju zašto smo protestovali, kopiram sa sajta Unije:

1. Зато што смо постали један од најнеобразованијих народа у Европи

2. Зато што Србија нема стратегију развоја образовног система.

3. Зато што се у Србији за образовање издваја 10-20 пута мање него у Европи

4. Зато што се у Србији образовање сматра буџетским расходом, а не инвестицијом

5. Зато што у Србији образовање воде политичари, а не стручњаци-практичари

6. Зато што су у Србији школски објекти и опрема далеко испод европских стандарда

7. Зато што је донет најгори Закон о основама система образовања и васпитања у историји српске просвете који је срамота за правну струку, а понижење за просвету.

8. Зато што тај Закон од добрих ђака чини лоше, а од лоших још горе

9. Зато што овај Закон из одлучивања потпуно искључује мишљење Наставничког већа као највишег стручног органа школе

10. Зато што имамо најнерационалнију мрежу школа. У 543 школе иде само 1.500 ђака, а у једну иде преко 2.000

11. Зато што школске власти чине све да умање друштвени значај и углед просветних радника

12. Зато што су нам зараде најниже у Европи

13. Зато што су нам зараде замрзнуте на две и по године, па нам је куповна моћ пала за 40%

14. Зато што ни професор од своје зараде не може да покрије ни просечну потрошачку корпу

15. Зато што образовни систем није реформисан у складу са европским стандардима

16. Зато што није заустављено запошљавање нових беспотребних радника искључиво по политичкој линији

17. Зато што  није донет Програм за стабилан образовни систем у Србији који је Унија СПРС понудила Министарству просвете

18. Зато што смо поред навијача хулигана постали најнадзиранија друштвена група. Наш рад контролише чак 11 институција, а зову нас
васпитачима

19. Зато што се уводи инклузија, а да ни наставници ни школе за то нису припремљени

20. Зато што није донет социјални програм за решавање вишка запослених.

 Na Trgu Nikole Pašića

 Krećemo se ka predsedničkoj rezidenciji

 Nosimo pismo i predsedniku Vlade

 Na putu ka Ministarstvu

 Ispred Ministarstva prosvete

 Blogerke @Vi i @BIBA ...nema ko drugi ;)))

Partizan pobedio Cibonu.

Srpske teniserke izgubile od Slovakinja.

Dubl Zimonjić - Nestor odbranio titulu.

Đoković pobedio.

Ana Ivanović izgubila.

Poskupeli naftni derivati.

Evro pao.

Avio-saobraćaj se stabilizuje.

Srbi priznali Srebrenicu.

Hrvati priznali Jasenovac.

Kosovo bez Telekoma i Telenora.

Prete Tadiću na FB.

U Skupštini Srbije se svađaju.

U Skupštini Ukrajine se tuku.

Sigurne kuće.

Doniranje organa.

Katarina Rebrača.

Auh! Ubiše ove vesti! Vruć, pa hladan tuš!

Dosta!

Od sada danju šetam, uveče slušam fado...

          Ništa novo neću reći, što pametan čovek već ne zna. Ali, savest mi ne da da ćutim!

          Pa, ljudi moji, zar svako u ovoj zemlji ko dođe na vlast, može da radi šta hoće, ne osvrćući se na to šta narod kaže?! Valjda i u tom narodu koji mnogo što-šta ne zna, pa ni za koga treba glasati na izborima, ima onih koji se razumeju u zelenilo i drveće, iako nisu u "Gradskom zelenilu"?! Uništiti pluća grada, ako mogu da se izleče, je čista ludost! Pa kad bi lekari ubijali bolesnog pacijenta, iako mogu da ga izleče ili operacijom odstrane neizlečivi deo, ne bi ni bilo ljudi na planeti!

          Ne pričam o emotivnoj povezanosti nas koji volimo Beograd (iako u njemu ne živimo), sa svakim platanom, sa svakom zelenom površinom, sa svakim ružičnjakom, koji ga čine jednim od lepših gradova u Evropi. Pričam o tome da se mora stati na put svakom neznanju, svakoj bahatosti, svakoj nezakonitoj radnji, kriminalu! I ne dozvoliti da se, pod plaštom brige za narod, seče, ruši i uništava sve što je neko ranije stvorio, čuvao, negovao...

          Danas su to platani u Beogradu, sutra nešto drugo u nekom drugom gradu, prekosutra će doći i po nas... jer ćemo im se učiniti bolesnima.

          A možda i jesmo bolesni, kad ovoliko ćutimo na silne nepravde, poskupljenja, donošenje zakona po kojima ćemo raditi doživotno, na laži i prevare, na koalicije svih vrsta kojima je jedini cilj - dočepati se vlasti i ostati na njoj što duže!

Poslala sam Gradonačelniku Beograda peticiju kopiranu sa Rastkovog bloga.

To je najmanje što svako od nas može da uradi.

        Stajao je sam, na nekoliko koraka od mene, malo izdvojen iz mase koja je čekala početak predstave. Pogled mu je bio nemiran, skakutao je sa jednog lica na drugo, kao da je tražio nekog posebnog u čitavoj toj gužvi.

       A onda, pokret ramena, ozareno lice i zaustavljen pogled na... "Na kome?" - radoznalo sam se okrenula i videla devojčurak, blistavih plavih očiju.

       "Tatice!" Obisnula mu se o vrat, a on ju je prigrlio sa beskrajnom ljubavlju i toplinom u očima, koje mi nisu dale da skrenem pogled. Shvatila sam da se osmehujem i sa nežnošću posmatram ta dva bića, udaljena milion svetlosnih godina od svega unaokolo.

       Čaroliju je razbio oštar ženski glas: "Milena!"

       Devojčica je samo još jače zagrlila tatu, kome se pogled u trenu zamutio.

       "Idi, dušo, čućemo se sutra!"

       Nevoljno se odvojila, pogledala ga tužno i spustila glavu. Lagano se okrenula i nestala u gužvi. Nisam imala želju ni da pogledam osobu ka kojoj je krenula. I dalje sam gledala u muškarca koji je stajao sam, spuštenih ramena, pogleda uprtog negde u daljinu. Stajao je, kao da razmišlja da li da izađe napolje, ili da ipak uđe u salu. Poželela sam da ga uhvatim za ruku, da ga otrgnem od trenutne tuge koja ga je potpuno paralisala. Tek kada je i poslednji gledalac ušao u salu, postao je svestan mog prisustva.

       Pogledi su nam se sreli, moj zabrinut, njegov začuđen.

       "Poznajemo li se?!" - pitao je.

       "Možda." - odgovorila sam i nasmejala se.

       Prišao je, pružio ruku i predstavio se. Dok sam izgovarala svoje ime, u nekom deliću mozga se javila slika sa prve godine studija: simpatičan i uvek nasmejan dečko, vrzmao se po fakultetu... Ma, da li je...? Ma, nije... Jeste...

      "Biba?"- upitao je, "Biba sa Elektrotehnike?"

       Sad je moj pogled bio začuđen!

      "Da!" - prozborila sam, tražeći među borama na licu onaj lik koga sam se setila, eliminišući prosedu bradu i brkove, umesto zalizaka zamišljajući nestašne crne kovrdže...

       "A ti si Jovica sa Mašinca? Zabavljao si se  sa jednom plavom... sa mog faksa... Mirom?"

       "Eh, kad je to bilo!" Nasmejao se široko, uhvatio me pod ruku i blago gurnuo ka ulazu, govoreći:

       "Hoćemo li unutra? Počeće bez nas!"

       Sedela sam nekoliko redova ispred njega, ali mi se sve vreme činilo da je njegov pogled na mom potiljku. Posle prvog čina izašla sam u hol, prišla bifeu i, kao i obično, naručila kapućino sa duplom dozom mleka.

       "Smetam li?" - začula sam kraj uveta. Pogledala sam ga i nasmejano rekla:

       "Nikako... naprotiv!"

E, tako je počelo...

Gde smo sada? Pogledajte sliku